Варлик вергиси (; „порез на богатство” или „порез на капитал”) је био порез усмерен углавном према немуслиманима који су живели у Турској 1942, са декларисаним циљем да се прикупе средства за одбрану земље у случају евентуалног уласка у Други светски рат. Стварни разлог је био економско уништење мањинског немуслиманског становништва земље,"In reality, the idea was to reduce the influence of the minority non-Turkish citizens to the country's affairs." окончање њихове истакнутости у привреди државе"These quotations reveal that the real reason for the Wealth Tax was the elimination of non-Muslims from the economy.""However, the underlying reason was the elimination of minorities from the economy, and the replacement of the non-Muslim bourgeoisie by its Turkish counterpart.""… an attempt was being made by means of the Wealth Tax to eliminate the minorities who occupied an important place in Turkey's commercial life.""The first visible attempt in order to remove minorities from economic life was the implementation of 'Wealth Tax' in 1942 which was accepted in the National Assembly with the claim of balancing and distributing properties of minorities. The actual aim behind the scenes was to impoverish the non-Muslim minorities and eliminate them from the competition in the national economy. Instead, the RPP government tried to create a new wealthy Turkish Muslim bourgeoisie.""With the introduction of the Varlik Vergisi (capital tax) in 1942, which aimed to confiscate the property and assets of non-Muslims, an attempt was made to bring the national economy also under the control of Muslim citizens.""The aim was to destroy the economic and cultural base of these minorities, loot their properties and means of livelihood, and, at the same time "turkify" the economy of Turkey.""That tax was instrumental in transferring the control of the market from the non-Muslim groups to the Muslims.""Varlik Vergisi is commonly translated as "Capital Tax" or "Wealth Tax" we might, however, consider an alternate translation of varlik as "presence" which focuses attention on the devaluation- both financial and political of minority presence during this time""… We will use it to eliminate the foreigners who control the market and hand the Turkish market over the Turks." "The foreigners to be eliminated" referred primarily to the non-Muslims citizens of Turkey." и трансфер имовине немуслимана у руке муслиманске буржоазије.Şakir Dinçşahin, Stephen Goodwin, "Towards an Encompassing Perspective on Nationalism: The Case of Jews in Turkey during Second World War, 1939-1945" Радило се о дискриминаторној мери која је опорезивала немуслимане и до десет пута више и довела је до преноса значајне количине богатства и имовине од немуслимана ка муслиманима.
Позадина мини|135п|десно|Фазил Ахмет Ајкач, један од поборника Варлик вергисија. мини|145п|десно|Нешет Озерчан, један од противника пореза. мини|Немуслимани распродају свој намештај да би платили порез. Предлог закона о једнократном порезу је предложила влада Шукруа Сараџоглуа, а усвојен је у Парламенту 11. новембра 1942. Порез се тицао фиксне имовине попут некретнина, предузећа и индустријских постројења свих грађана, али је посебно таргетирао мањине. Најтеже су били погођени немуслимани попут Јевреја, Грка, Јермена и левантинаца,"Those mmainly afflicted were the Greeks, Jews, Armenians, and, to some extent, foreign-passport Levantine families." који су управљали великим делом привреде, али Јермени су опорезовани највишом стопом.
Порески обвезници су били сви грађани Турске, али изузетно високе стопе су наметнуте немуслиманском становништву на произвољан и предаторски начин. Пошто су највећи део пореза плаћали искључиво немуслимани, у јавности је закон виђен као „џизија - каурски порез” против њих."They were almost exclusively non-Muslims. The law was thus perceived by the public as a "punitive measure" against non-Muslims."." Овај порез је довео до нестанка преостале немуслиманске трговачке класе у Турској,"But in its application it differentiated between Muslim and non-Muslim taxpayers, and levied far heavier taxes on non-Muslims, leading to the destruction of the remaining non-Muslim merchant class in Turkey.""Further, the Varlik Vergisi, an excessive tax instituted during World War II, pilfered small Jewish (and other minority) businesses to the point of bankruptcy""Due to the law, most non-Muslim merchants sold their properties and vanished from the markets." а животи и имовина многих немуслиманских породица су уништени."As a consequence of Varlık Vergisi and the labour camps, the lives and finances of many non-Muslim families were ruined.""…, by the time that tax was abolished the major Greek, Armenian and Jewish merchant figures were shaken and dislocated." Пореске стопе су биле толико високе да је порез понекад био већи од вредности целокупне имовине особе. Додатно, закон се примењивао и на многе сиромашне немуслимане попут возача, радника па чак и просјака, док сиромашни муслимани нису морали да плаћају овај порез."The law was also applied to the many poor non-Muslims (numbering 26,000) such as drivers, workers and even beggars, whereas their Muslim counterparts were not obliged to pay any tax."
Варлик вергиси је довео до самоубистава одређеног броја становника Истанбула из редова етничких мањина."The Varlık resulted in a number of suicides of ethnic minority citizens in Istanbul, indeed, I saw one myself. One evening while on a ferryboat I saw a man jump off the stern into the Bosphorus current.""Some people committed suicide in despair."
Категорија становништва Пореска стопаCorry Guttstadt: Turkey, the Jews, and the Holocaust. Cambridge University Press, 2013. p. 75Andrew G. Bostom: The Legacy of Islamic Antisemitism: From Sacred Texts to Solemn History. Prometheus Books; Reprint edition, 2008. p. 124Nergis Erturk: Grammatology and Literary Modernity in Turkey. Oxford University Press, 2011. p. 141Јермени хришћани 232%Јевреји 179%Грци хришћани 156%Муслимани 4,94%
Током Другог светског рата, Турска је остала неутрална све до фебруара 1945. Званично, порез је уведен да би се попунила државна благајна средствима потребним уколико би Нацистичка Немачка или Совјетски Савез извршили инвазију на Турску. Међутим, главни разлог за увођење овог пореза је био да се национализује турска економија и смањи утицај и контрола мањинског становништва над трговином, финансијама и индустријом.
На порез се није могла поднети жалба суду. Немуслимани су морали да плате порез у року од 15 дана у готовини."In addition, the non-Muslims were required to pay their taxes in cash within 15 days." Многи људи који нису могли да приуште да плате порез су позајмљивали новац од родбине и пријатеља, или су продавали своју имовину на јавним аукцијама, или су продавали своје радње како би прикупили неопходан новац."The property of individuals who could not raise their assessments was sold at public auctions,…""..as a result they had to sell their businesses or property to Muslim businessmen at low prices to cover the bill." Они који нису били у стању да плате су били послати у радне логоре у источној Анадолији."…, and those unable to pay were packed off to a camp at Askale, near Erzerum - an area cooler than Moscow in the winter - where they were put to work breaking stones.""The Askale victims were later sent south to a camp in the Tigris Valley.""…, and if the sale failed to produce the required amount, the owners were sent to forced labor camps run by the Ministry of Public Works.""Those unable to pay had to work off their debt in labour camps in Askale, in eastern Turkey." Радници су били плаћени за свој рад али половина њихове плате је задржавана у сврху отплате дуга. Због тешког орачког рада неки старији дужници су се договарали са младим сељацима из Ашкалеа како би они радили уместо њих, а заузврат су дужници давали сељацима своје дневнице."Yaşlılar, Kop geçidinde kar temizleme işinin ağırlığından dolayı Aşkaleli köylülerden bazıları ile anlaşarak kendi yerlerine gençleri çalışmaya göndermişler, bunun karşılığında da onlara günlük ödeme yapmışlardır." Пет хиљада људи је послато тамо а сви су били немуслимани,"Out of 40,000 tax debtors, about 5,000 were sent to these camps, and all of these were members of non-Muslim communities." јер су муслимански обвезници који нису платили порез добијали блаже казне."Muslims taxpayers who failed to pay in full received lighter sentences." Такође, постојале су олакшице за плаћање и попусти за муслимане. Иако је закон прописивао да су људи старији од педесет и пет година изузети од принудног рада, старији, па чак и болесни људи су такође слати у радне логоре."Although the law stipulated that people over fifty-five years old were exempt from labor service, seventy-five and eighty year old men and even sick people were dragged to the train station and deported." Двадесет и једна особа послата у радне логоре је тамо умрла"Twenty-one people died in these camps." а турска влада је отела њихову имовину и продала је турским муслиманима по изузетно ниским ценама, што је утабало пут стварању неких од савремених турских конгломерата."Unfortunately, 21 people died in these camps and the government usurped their wealth and sold it to Turkish Muslims at low prices."
Држава је такође конфисковала имовину дужникових рођака (укључујући родитеље, родитеље супружника, децу и браћу и сестре), и продавала ову имовину како би намирила порески дуг, чак и ако би дужник био отеран на принудни рад."The law empowered the state to confiscate the property of the taxed person's closed relatives (including parents, parents-in-law, children, and siblings) and to sell it to settle the tax amount, even if the person had been forced into labor service."
Страни држављани који су живели у Турској су такође морали да плате висок једнократни порез на своје процењено богатство. Међутим, нико од њих није финансијски уништен нити је починио самоубиство. Овај порез није био базиран на реалној ситуацији, већ су га власти произвољно одређивале."No foreign-passport residents in Turkey were ruined or committed suicide. However, every foreigner who gave in a tax-return, or owned a business, was forced to pay a huge capital levy on supposed wealth. The tax was not based on any reality, but just on a whim of the Authorities." Ово је навело стране амбасаде и конзулате да интервенишу у корист својих држављана."This provoked the intervention of foreign embassies and consulates on behalf of their nationals."
Порески обвезници су разврстани у четири списка, „-{M}-” списак, за муслимане, „-{G}-”, за немуслимане (-{Gayrimuslim}-), „-{E}-”, за странце (-{Ecnebi}-) и „-{D}-” за конвертите (-{Dönme}-)."Taxpayers were classified into two separate lists, the M list, for Muslims, the G, for non-Muslims (Gayrimuslim). Later, two other categories were added, E, for Foreigners (Ecnebi) and the D for converts (Dönme), i.e, members of the Sabetaist sect of Jewish converts to Islam."
Овај строго спровођени, дискриминаторски закон није довео до резултата којима се влада надала. Предузећа су значајно подигла цене својих производа како би се опоравила од губитака, што је довело до спирале инфлације која је уништила потрошаче са нижим примањима.
Међутим, према званичним подацима, турска влада је прикупила 324 милиона лира (у време када је 1 амерички долар вредео 1,20 турских лира) конфискацијом имовине немуслимана. Ова количина новца би данас вредела више од 4 милијарде америчких долара.
Према Фаику Ектеу, директору финансија за провинцију Истанбул у време Варлик вергисија, турска влада је прикупила 289.256.246 лира од немуслиманских мањина, 34.226.764 лира од конвертита и 25.600.409 лира од муслимана.