Свет без краја () је историјски роман британског књижевника Кена Фолета објављен 2007. године. У Србији је преведен наредне, 2008. године.
Радња Света без краја одвија се у истом измишљеном граду као и Стубови земље — у Кингсбриџу — и приказује потомке неких ликова из Стубова 157 година касније. Радња укључује два велика историјска догађаја, почетак Стогодишњег рата и Црну смрт. Аутора су инспирисали стварни историјски догађаји везани за катедралу Санта Марија у Виторији.
Радња
Роман почиње у измишљеном граду Кингсбриџ у Енглеској 1327. године. Четворо деце − Мертин, Керис, Гвенда и Мертинов брат Ралф − крећу у шуму на Дан свих светих. Заједно, деца сведоче о двојици наоружаних људи које је у самоодбрани убио сер Томас Ленгли, уз помоћ Ралфа. Деца тада беже, са изузетком Мертина, који помаже рањеном сер Томасу да закопа једно писмо са упутствима да га ископа и достави ако и када сер Томас умре. Након тога сер Томас бежи у Кингсбриџ и тражи уточиште у манастиру, постајући бенедиктински монах, док се четворо деце заклиње да никада неће причати о ономе што су видели.
Током мисе на Све свете, Гвенду је њен отац приморао да украде новац који је сер Џералд требало да искористи да плати своје дугове приорату у Кингсбриџу. У немогућности да плати ове дугове, он је осрамоћен, имовина му је конфискована и он и његова жена су остављени као хранитељи приората. Ова срамота тера њихове синове Мертина и Ралфа да покушају да поврате породично богатство и част. Ралф је прихваћен као штитоноша под ерлом од Ширинга, док је Мертин принуђен на далеко мање престижну улогу да буде шегрт градитељу.
Десет година касније, 1337. године, Керис и Мертин су заљубљени. Када се део свода катедрале у Кингсбриџу уруши, Мертин, сада градитељев шегрт, показује своју генијалност развијајући јефтиније средство за поправку од свог мајстора.
Ралф, који је сада штитоноша ерла Роланда од Ширинга, изазива тучу у којој му је нос сломио младић из Гвендиног села по имену Вулфрик, у кога је Гвенда безнадежно заљубљена. Гвенду је њен отац продао за краву као проститутку у одметничком логору. Она убија једног од одметника док је он силује и бежи. Прати је њен купац, али успева да га удави када се мост у Кингсбриџу сруши. Ова трагедија је убила многе, укључујући сву Вулфрикову ужу породицу и приора Ентонија од Кингсбриџа. Усред катастрофе Ралф спашава живот ерла Роланда и награђен је господством Гвендиног села Вајли.
Гвенда и Вулфрик се враћају у Вајли и покушавају да Вулфрику прибаве наследство − земље његовог оца. Ралф на крају одбија да му да наследство због мржње коју гаји према Вулфрику. Због његових лоших изгледа, Вулфрикова прелепа вереница Анет га напушта. После месеци интензивног показивања Вулфрику своје љубави и оданости, Гвенда коначно осваја његову љубав и они се венчавају. Гвенда затим покушава да помогне Вулфрику да врати своје земље спавајући са Ралфом, али Ралф се не држи свог дела договора. Гвендин први син, Сем, зачет је кроз ову аферу.
Ралф, као лорд, немилосрдан је и бруталан, а на крају силује и Анет. Вулфрик не дозвољава да ово срамно дело прође некажњено, и у њено име подноси тужбу против Ралфа ерлу; иако енглески закон тог времена забрањује силовање без обзира на друштвени статус починиоца, за сељаке је веома ризично да туже свог господара. Гвенда, упркос њеној констернацији због мужевљеве одбране његове бивше веренице, помаже посредујући код леди Филипе у вези са Ралфовим случајем. Захваљујући њеној интервенцији, Ралф је осуђен за силовање и осуђен на вешање, али уз саучешће ерла Роланда успева да побегне и постаје одметник. Након што је опљачкао и убио много људи на путу за Кингсбриџ, на крају бива ухваћен уз Мертинову помоћ и поново је одређен за погубљење, али пошто је краљ Едвард III објавио рат Француској (чиме је покренуо Стогодишњи рат у мају 1337. године) он је дао краљевско помиловање Ралфу под условом да се бори у рату (1339. године, када Едвард напада североисточну Француску).
У међувремену, манастирски сакрист, Годвин, нећак приора Ентонија, надмудри своје противнике и убедљиво побеђује на изборима за новог приора. Годвин тврди да је реформатор, али се испоставља да је још конзервативнији и брзо почиње да се сукобљава са грађанима око бројних питања, укључујући финансирање и изградњу новог моста који је дизајнирао Мертин и дозвољавајући грађанима да пуне вуну за растућу индустрију тканина. Керис, која постаје де факто вођа еснафа, представља посебан проблем када поведе кампању да Кингсбриџ добије статус краљевске општине и еманципује грађане од контроле приората. Упркос томе што му је рођака, Годвин оптужује Керис за вештичарство надајући се да ће бити погубљена како би му се склонила са пута. Да би избегла погубљење, Керис пристаје да се придружи женском манастиру у Кингсбриџу. Пошто је његов планирани брак са Керис овиме онемогућен, Мертин напушта Кингсбриџ и одлази у Фиренцу да настави своју градитељску каријеру. Тамо постаје веома успешан и богат архитекта, а након што је чуо да се Керис заветовала за монахињу, жени се Силвијом, ћерком једног од његових италијанских клијената.
Осам година касније, 1346. године, Годвин краде новац од знатно профитабилнијег женског манастира како би себи саградио луксузну палату. У јулу 1346. Керис подноси молбу бискупу да исправи ову неправду. Међутим, у то време бискуп се налазио у Француској са краљем Едвардом III. Керис путује у Француску са Мејр, привлачном монахињом из самостана која гаји романтична осећања према њој; током својих путовања започињу интимну везу, иако се Керис осећа кривом што јој је и даље више стало до Мертина. На путу, Керис сведочи о ратним разарањима и ради као болничарка током битке код Кресија, током које Ралф, побегавши од оптужби за силовање и убиство у Енглеској, спашава живот принца од Велса и бива награђен својом дуго прижељкиваном титулом витеза. Међутим, Керисин задатак је безуспешан, јер су бискуп Кингсбриџа као и ерл Роланд погинули у бици.
У Фиренци, град је опустошила Црна смрт, пошто је стигла у Месину 1347. године. Мертин и цела његова породица су погођени, али он се опоравља у пролеће 1348, док му жена умире. Присећа се љубави према Керис и одлучује да се врати у Кингсбриџ са ћерком Лауром (Лолом). Тамо открива да Керис не жели да се одрекне својих завета, али њих двоје свеједно потајно улазе у везу. У исто време, Мертин се поново успоставља у заједници решавајући недостатке који су остали на новом мосту током његовог завршетка након његовог одласка.
Убрзо након Мертиновог повратка, куга стиже до Кингсбриџа и хиљаде људи умире, а град брзо пада у анархију; болест погађа и Керисину партнерку, сестру Мејр. Годвин губи живце и бежи са монасима у изоловану капелу где он и сви монаси умиру осим Гвендиног брата Филемона, који је побегао, и Томаса Ленглија. Након што игуманија женског манастира умре, Керис је изабрана на њено место и унапређена за вршиоца дужности приора у одсуству Годвина, а она уводи употребу маски и придржавање хигијени, што помаже да се часне сестре заштите од куге. Пошто су друштвени обичаји олабављени под разорним дејством куге, Керис редовно крши своје завете као монахиња и неко време живи отворено са Мертином; мештани, захвални за њене неуморне напоре, толеришу овакво понашање, као и прагматични бискуп, који и сам има дугогодишњу хомосексуалну везу са својим архиђаконом. Међутим, Филемон, који се вратио, почиње да осуђује Керис, која је приморана да напусти Мертина да би наставила свој монашки и медицински рад. Разочарани Мертин јој љутито каже да је више неће чекати, већ ће наћи другу љубав.
Након што Вилијам, нови ерл од Ширинга, умре од куге заједно са свим својим мушким наследницима, Ралф види шансу да постане ерл. Након што је убио своју младу жену Тили, он договара свој брак са Вилијамовом удовицом леди Филипом, коју је дуго прижељкивао, и постаје ерл од Ширинга. Међутим, Филипа га одбацује и одлази у женски манастир Кингсбриџ, где се она и Мертин заљубљују 1350. и она затрудни са његовим дететом. Уплашена Ралфовог гнева, Филипа заводи Ралфа да га натера да верује да је дете његово. Као резултат тога, Мертин и Филипа не могу да наставе везу.
После две године, куга нестаје и Керис се одриче својих завета, након што је коначно добила шансу да води сопствену независну болницу, и удаје се за Мертина. После десет година тешкоћа, становници Кингсбриџа добијају статус општине, који их ослобађа од власти приората, а Мертин постаје старешина. Мертин такође решава дуготрајни проблем урушавања свода катедрале тако што је демонтирао и поново изградио један од торњева које је редизајнирао да буде највиша грађевина у Енглеској. Иако је Ралф и даље гаји мржњу према Вулфрику, он је приморан због недостатка радне снаге изазване кугом да дозволи Вулфрику да поврати очеву земљу. Када Сем, потајно Ралфов син, убије сина локалног извршитеља и буде осуђен на вешала, Гвенда открива Ралфу да му је отац, како би издејствовала Семово ослобађање. Са овим знањем, Ралф уцењује Гвенду да поново спава са њим. Када их Сем ухвати на делу, долази до борбе у којој Сем и Гвенда убијају Ралфа. Дејви, Гвендин други син, преговара о бесплатном закупу и жени се Амабел, Анетином ћерком, доказујући Гвенди да су њене муке донекле вределе.
Филемон постаје приор Кингсбриџа и чак покушава да постане бискуп, али његова амбиција је уништена након што сер Томас Ленгли умре од старости. Мертин држи обећање и ископава писмо које открива да је свргнути краљ Едвард II заправо преживео и да је преузео идентитет једног од својих нападача. Мертин даје писмо члану краљевог двора у замену за Филемонов одлазак из Кингсбриџа заувек.
Како се куга враћа, Керисина интелигенција, смисао за практичност и одлучност омогућавају грађанима да савладају ову другу епидемију, што је чини најпопуларнијом и најпоштованијом фигуром у Кингсбриџу. Мертин завршава свој торањ и успева да катедралу у Кингсбриџу учини највишом грађевином у Енглеској. На врху торња налази се статуа анђела по узору на Керис.
Ликови Мертин: Црвенокоси потомак Џека Зидара и леди Алијене, главних протагониста Стубова земље. Такође познат као Мертин Фицџералд, Мертин Градитељ и Мертин Мостар, он је најстарији син осрамоћеног витеза сер Џералда и леди Мод. Као паметан млади столар, градитељ и архитекта, он користи свој интелект у своју корист и доживотно воли Керис. Он дизајнира радикални нови мост пре него што је приморан да се одрекне Керис. Одлазећи у Италију, постаје успешан у Фиренци, у то време једном од највећих градова у Европи и великом центру ренесансне културе. Након што је чуо да је Керис положила завете у манастиру, жени се ћерком најбогатије породице у граду. Међутим, Мертинов живот у Фиренци није описан и његова жена Италијанка никада није „виђена”; Мертинова прича се наставља тек неколико година касније, након што је његову жену и њену породицу збрисала куга у Фиренци, након чега се враћа у Кингсбриџ са својом ћерком јединицом, Лолом, и успоставља свој ауторитет као мајстор градитељ. Постаје старешина градског еснафа и на крају се жени са Керис. Он гради нову болницу за њу и торањ за катедралу у Кингсбриџу, чинећи је највишом грађевином у Енглеској тог времена. У ТВ адаптацији игра га Том Вестон-Џоунс.