Избори за одборнике Скупштине града Београда су одржани 3. априла 2022. Упоредо са овим, истог дана одржани су и општи избори на републичком нивоу и локални избори у још 12 градова и општина.

Позадина лево|мини|Протести испред зграде Народне скупштине у јулу 2020. године После изгласавања неповерења 2013. године, Драган Ђилас је разрешен дужности градоначелника, а Привремени орган формирала је Српска напредна странка (СНС), која од тада влада Београдом. Актуелни сазив Скупштине града изабран је 2018. године, након што су СНС, Социјалистичка партија Србије (СПС) и Јединствена Србија (ЈС) формирале већину. За градоначелника је изабран Зоран Радојичић, независни посланик СНС, који је наследио Синишу Малог, док је за заменика градоначелника изабран Горан Весић. Избори 2018. године обележили су и повратак Драгана Ђиласа у политику, а његова листа је на крају добила 26 мандата, док је листа коју је предводио Александар Шапић освојила 12 мандата.

Касније те године Ђилас је формирао Савез за Србију (СзС), заједно са Вуком Јеремићем, Зораном Лутовцем и Бошком Обрадовићем. СзС је био велики опозициони савез, који је такође играо кључну улогу у протестима 2018—2020. и бојкотовао је парламентарне изборе 2020. године. У Београду су након парламентарних избора одржани општински избори на којима је СНС освојила већину у свих 16 београдских општина осим Новог Београда, где је Српски патриотски савез (СПАС), који је предводио Александар Шапић, успео да формира локалну власт, трећи пут заредом. У том периоду у Београду су избили протести због најаве поновног спровођења полицијског часа и наводног лошег поступања владе са пандемијом ковида 19. Демонстранти су изашли на улице, упали у зграду Народне скупштине и сукобили се са полицијом. Сукоби и нереди су настављени и наредних дана, док је полиција употребила прекомерну силу.

Шапић је у мају 2021. припојио своју странку у СНС, након чега је унапређен у потпредседника странке. Низ еколошких протеста одржан је у Београду већ у јануару 2021. године, али су од септембра 2021. протести добили већу пажњу, што је довело до блокада путева на мосту Газела у новембру и децембру 2021. године.

Изборни систем Локални избори у Београду одржавају се по пропорционалном изборном систему. Бирачи у Београду одређиваће састав Скупштине града, која бира градоначелника. Непосредно пре избора, странке морају доставити гласачку листу и свог носиоца листе. Један мандат градоначелника и изабраног одборника Скупштине града траје четири године.

Ивица Дачић, председник Народне скупштине, расписао је локалне изборе 15. фебруара 2022. године.

Политичке странке

У табели испод су наведене политичке странке заступљене у Скупштини града Београда након избора 2018. године.

НазивИдеологијаПолитичка позицијаВођаРезултат на изборима 2018. Гласови (%) Мандати Коалиција око СНС популизам велики шатор Зоран Радојичић44,99% Листа Драгана Ђиласа антикорупција центар Драган Ђилас18,93% Александар Шапић — Градоначелник национални конзервативизам десница Александар Шапић9,01% СПС—ЈС популизам леви центар Александар Антић6,13%

Предизборни састав center|300x300pxСтранка МандатиСрпска напредна странка 76Странка слободе и правде 13СПС—ЈС 8Грађански демократски форум6Народна странка5Покрет слободних грађана2

Изборне листе У наставку су званичне изборне листе које је објавила Градска изборна комисија (ГИК). # Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција Александар Шапић популизам велики шатор Тома Фила популизам велики шатор Миљко Ристић ултранационализам крајња десница Младен Кочица ултранационализам крајња десница Владета Јанковић антикорупција велики шатор Војислав Михаиловић национални конзервативизам десница Добрица Веселиновић зелена политика леви центар до левице Душко Вујошевић социјални либерализам центар до левог центра Немања Шаровић национални конзервативизам десница Војин Биљић десничарски популизам десница Борислав Антонијевић српски национализам десница Павле Бихали неофашизам крајња десница

Кампања

Слогани Странка/коалиција Оригинални слоган Извор Уједињени за победу Србије Београд те зове Морамо За добар град

Кампање странака

Српска напредна странка У јануару 2022. Српска напредна странка изабрала је Александра Шапића за свог кандидата за градоначелника, а ГИК је потврдио њихову гласачку листу 17. фебруара.

Анкете

+ Агенција Датум коалиција око СНС СПАС СПС—ЈС Уједињени за победу Србије Морамо Двери ДЈБ НАДА ССЗ Остали Разлика ПСГ ССП НС ДСРезултати 38,83 7,14 21,78 11,04 3,44 2,18 6,44 3,57 5,58 17,05 -{ŠSM}- 28. мар 2022.45,8 4,629,0 9,6 2,0 2,2 3,5 1,6 1,716,8 -{Nova S}- 38,9 3,216,4 17,2 — — 2,9 2,5 3,721,7 -{NSPM}- 11. мар 2022.41,8 8,221,6 10,0 2,2 2,7 3,6 3,4 6,520,2 Расписани избори, почетак званичне кампање -{NSPM}- 11. феб 2022.36,6 7,414,0 12,6 1,2 1,6 3,2 2,5 20,922 -{Stata.rs}- 29,328,2 7,1 2,8 2,8 3,6 4,6 21,61,1 -{ŠSM}- 10. дец 2021.47,925,3 13,5 0,9 1,8 3,8 1,9 4,922 -{Demostat}- 2. дец 2021.46,022,0 13,0 5,0 — 4,0 10,024Формирана коалиција Уједињени за победу Србије, ескалација еколошких протеста 31. окт 2021.44,3 7,0 2,0 9,7 2,9 2,4 6,4 1,3 3,9 3,1 2,5 14,534,6 -{Demostat}- 26. окт 2021.38,9 6,226,5 6,0 2,0 4,0 4,2 1,9 10,312,4 -{Demostat}- 17. авг 2021.31.8 —31,8 — — — 36,4 изједначено -{Faktor plus}- 5. авг 2021.45,1 7,1 — 10,0 4,0 — 6,5 — 4,3 — — 23,035,1 -{ŠSM}- 18. јул 2021.44,6 8,815,6 5,8 — 10,83 2,3 — 9,129 -{NSPM}- 3. јун 2021.34,5 11,7 6,7 —22,6 — — — 24,511,9СПАС се припојио СНС -{NSPM}- 20. јун 2019.40,7 3,8 8,1 4,318,2 1,9 (СзС) — 1,0 — 28,522,5 избори 2018. 4. мар 2018. 44,9 9,0 6,118,9 2,2 3,43,9 20,926,0

Предност за градоначелника Агенција Датум ШапићСНС ЈанковићУС Разлика-{Stata.rs}- 44,549,44,9

Резултати СНС и СПС су добили највише гласова у приградским општинама, попут Обреновца, Барајева и других, док су УЗПС и Морамо добили већину гласова из централних општина као што су Врачар, Стари Град и Савски венац. 350x350пСтранка, коалиција или група грађанаГласови %+/–Мандати+/–Заједно можемо све348.345 38,83 –6.1648 -28Уједињени за победу Београда195.33521,78 +2,6826 0Морамо99.07811,04нова13 +13Тома Фила - Градоначелник Београда64.0507,14 +0,2180Национално демократска алтернатива57.7606,44нова7 +7Српска странка заветници32.0293,57 +2.914 +4Двери-ПОКС30.8983,44нова4 +4СДС-Нова26.2192,92нова0–5Суверенисти19.5442,18нова0новаСрпска радикална странка14.6741,64 -0.7400Немања Шаровић - За сав нормалан свет5.2390,58нова0новаРуски мањински савез3.8790,43нова0новаУкупно897.050100,00—1100Важећи гласови897.05098,41Неважећи/празни гласови19.1551,59Укупни гласови916.205100,00Регистровани бирачи/излазност1.600.46258,41Извори: Градска изборна комисија

Последице Прелиминарни резултати објављени су дан након избора. Опозиционе странке су успеле да освоје више гласова од владајућих, иако је опозициона Социјалдемократска партија остала испод цензуса. Коалиција Морамо позвала је на разговор опозиционих партија, док су Национална демократска алтернатива и Двери најавиле да ће сарађивати са другим опозиционим странкама на формирању локалне власти. Зоран Алимпић, представник коалиције Уједињени за победу Београда и коалиције Морамо, изјавио је да је дошло до нерегуларности током изборног дана. Опозиција је 5. априла одржала конференцију за штампу.

Драган Ђилас и Мариника Тепић су након конференције изјавили да би "најкраћи пут био расписивање ванредних избора". Ђилас се касније састао са Александром Вучићем како би разговарали о исходу избора. Тај потез критиковале су Народна странка и Заветници, док је Зоран Лутовац, председник Демократске странке, рекао да се Ђилас пре састанка није консултовао са осталим члановима коалиције. Радомир Лазовић, представник коалиције Морамо, изјавио је да „два човека [Вучић и Ђилас] не треба да одлучују о стварима које су далеко ван њихове надлежности”. Двери су изразиле подршку формирању мањинске владе .

Социјалдемократска партија није успела да пређе цензус ни после поновљених избора 16. и 21. априла; тврдили су да су гласови покрадени да не би прешли цензус. Опозиционе странке су саопштиле да би наредни избори могли бити расписани раније. Лутовац је навео да би за наредне изборе најрадије направио широк савез умерених партија, док је Павле Грбовић, лидер Покрета слободних грађана, изјавио да би његова странка могла да изађе из коалиције како би наставила сама. Александар Шапић је 20. јуна изабран за градоначелника Београда.

Иако на локалном нивоу постоји тенденција „парламентаризације“ политичке сцене односно склапања коалиционих аранжмана у скупштинама општина и градова према матрицама коалиција на републичком нивоу, рационално је претпоставити да је коалиција склопљена у Београду након избора 2022. условила и постизборну коалицију на националном нивоу. Немогућност формирања власти у Београду без СПС, знатно је смањила шансе искључивања СПС-а из владајуће коалиције на републичком нивоу.

Напомене

Референце

Категорија:Локални избори у Србији Категорија:Србија у 2022. Категорија:Избори у Београду Категорија:Избори у 2022.