Гласање на избору за Песму Евровизије се одвија као део такмичења и њиме се одређује ранг свих песама. Нови систем гласања биће у употреби од 2026. године и представља варијанту позиционог гласања. Земље додељују другим песмама у такмичењу два сета поена (један од жирија, други од телегласања) од 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10 и напокон 12 поена за, по тој земљи у тој половини гласова, најбољу песму. Такође гласају гледаоци из земаља које не учествују који додељују један сет поена.

Историја 1956. На првој Песми Евровизије, постојао је само мали жири од 14 људи који су одлучили победника иза затворених врата. Цели резултати никада нису откривени и сви покушаји да се они рекреирају су били неуспешни. Од 1957. године, сво гласање се одвија јавно.

Од 1957. до 2003. лево|мини|220п|Дана Интернашонал из Израела је однела победу 1998. када је први пут већина земаља користила телегласање. Поново је представљала Израел 2011. (на слици). Мале групе жирија сачињене од обичних људи разних позадина или музичких професионалаца су одређивале потпуни исход такмичења у низу различитих система гласања, док 1997. пет земаља (Аустрија, Немачка, Уједињено Краљевство, Швајцарска и Шведска) нису пробно користиле телегласање: по извођењу свих песама, публика се кратким исечцима подсећала на све изведене песме, и затим у датом временском интервалу гласала за своје фаворите окретањем посебних бројева телефона за сваку песму. Експеримент је сматран успешним, и земље су од 1998. охрабриване да користе телегласање кад год је то могуће, тако да је број земаља које су своје бодове одређивале гласањем публике растао, и од 2004. телегласање по правилима користе све земље, (осим Сан Марина који нема независну телефонску мрежу) при чему се, осим позивом, данас може гласати и слањем Ес-Ем-Ес порука. мини|240п|Brotherhood of Man из УК су 1976. међу првима однели победу по традиционалном систему доделе пена 12, 10, 8—1, поставивши рекорд од просечних 9,65 / 12 добијених од сваке државе

Од 2004. до полуфинала 2009. Од 2004. до полуфинала 2009. године, гласови свих земаља учесница одређивани су по правилу искључиво на основу резултата телегласања, мада је свака земља и даље имала и резервни жири, чији би се поени користили у случају да дође до техничких проблема у телегласању или да број пристиглих гласова гледалаца буде мањи од потребног минимума да би се гласови сматрали важећим. Дугме након чијег притискања су се добијали коначни резултати називало се у интерном жаргону „Сванте дугме”, према Свантеу Стокселијусу, тадашњем извршном надзорнику Песме Евровизије.Eurovision Countdown 2009, део 2. Европска радиодифузна унија. Песма Евровизије је данас највећи догађај са телегласањем на свету — гледаоци су у финалу 2008. позивима и Ес-Ем-Ес порукама послали преко 8,8 милиона гласова. Сабирање гласова врши компанија Дигами у својој централи у Келну, са 15.000 линија преко којих се може обрадити до 100 милиона позива и Ес-Ем-Ес порука на сат.

На Песми Евровизије 2008. и Песми Евровизије 2009. године, гласови жирија су се користили и као додатак резултатима телегласања у одређивању песама које се из полуфинала квалификују за финално вече. Девет песама би прошло у финале на основу гласања публике, док би десета песма била она најбоље пласирана у гласању резервног жирија која није већ прошла у финале. Било да се користи жири, фиксно или Ес-Ем-Ес телегласање, није могуће гласати за земљу из које се гласа, односно земље не могу додељивати поене сопственим песмама (осим гласача у Сан Марину који, пошто гласају као део Италије, могу то да учине). Резултати Песама Евровизије за време пуног телегласања су довели до дебате међу емитерима о утицају „суседског” и гласања дијаспоре. Неке земље (Монако, Аустрија до 2010) су се повукле са такмичења наводећи „неправедан” систем гласања као разлог.

Од финала 2009. до 2015. мини|лево|180п|Александер Рибак из Норвешке је 2009. постао први победник од увођења система ½:½ жири:публика, уједно поставивши рекорд са највећом разликом у поенима ЕУР је, након Песме Евровизије 2008. године, од емитера у упитнику затражила мишљење о могућим изменама поступка гласања од дотадашњег 100% телегласања и, у складу са мишљењем већине емитера у овој анкети, одлучила да се током Песме Евровизије 2009. године, гласови жирија и публике комбинују у односу ½:½ приликом гласања у финалној вечери. Овај систем је проширен на полуфиналне вечери Песме Евровизије 2010. године и коришћен је до Песме Евровизије 2015.

Од 2010. до 2015. године, свака земља учесница имала је жири, који се састојао од пет чланова, који су сви морали бити држављани земље у питању и музички професионалци који се баве радијом, телевизијом, компоновањем или музичком продукцијом, и који су морали бити независни од Песме Евровизије или било којих учесника те године.

Од финала 2009. до 2012. На основу гласова чланова жирија се састављао списак бодова жирија на традиционалан евровизијски начин, тако што ће десет по жирију најбољих песама добити редом 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1 бод. На основу резултата телегласања гледалаца, састављао се други списак бодова и ови бодови су се затим сабирали. Десет најбоље пласираних наступа према збиру бодова представљали су коначне резултате националног гласања из те земље, према евровизијској шеми. Уколико су у збиру бодова две песме биле изједначене, предност је имала она која је имала вишу позицију у телегласању.-{Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result!}- („Ексклузивно: Жирији такође добијају 50% учешћа у резултату полуфинала!”) Ситсе Бакер (-{Sietse Bakker}-), Европска унија за радиодифузију, -{eurovision.tv}-, 11. октобар 2009, Приступљено 11. 10. 2009.

Од 2013. године, жири има задатак, не само да додели поене 10 најбољих песама по њиховом мишљењу, већ да рангира све песме од најбоље до најгоре. Резултати жирија су се рачунали тражењем просечног места за сваку државу. Од 2013. до 2015. коначни распоред бодова одређене земље се добијао тако што се рачунао просечан пласман песама код публике и код жирија у свакој држави. Од 2014. године је детаљно рангирање свих чланова жирија, као и гласова публике доступно на званичном интернет порталу Песме Евровизије непосредно након завршетка такмичења.

Од 2016. до 2022. Нови систем гласања (тзв. одвојено гласање) је уведен 2016. године, по којем у свакој земљи жири и публика додељују одвојен сет поена по традиционалној евровизијској шеми 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1. Прво се презентују гласови жирија сваке државе посебно, а онда бодови телегласања збирно за сваку државу, по редоследу обрнутом од резултата гласања жирија. Од 2018. сваки члан жирија саставља хијерархију свих такмичарских песама, а потом се резултати сваког члана комбинују заједно у експоненцијалном моделу уместо тражењем просека резултата сваког члана жирија посебно, што значи да је утицај једног члана жирија када стави песму ниско у свом рангу умањен. Од 2021. детаљно рангирање је још увек доступно, али државе не морају да јавно објаве којем члану жирија припада која листа са оценама, како би се жири подстакао да гласа како жели, уместо да размишља како ће њихови гласови бити суђени од стране јавности.

2023—2025. Дана 22. новембра 2022, ЕРУ је објавила измене правила о гласању за такмичење 2023. Резултати оба полуфинала ће бити одлучени само телегласањем, као што је био случај од . до , док ће резултати финала бити одлучени телегласањем и гласањем жирија, као што је био случај претходних година. У полуфиналима, у случају да нека држава не може да достави легитимне гласове публике, користи се алгоритам да аутоматски израчуна гласове те државе на основу гласова претходно одабране групе држава. Ако и то не успе, користе се гласови резервног жирија. Ако се проблем са телегласањем понови у финалу, гласови жирија те земље се користе и за сврхе телегласања. Ово је промена у односу на претходне године где је коришћен алгоритам да се израчунају поени неке државе на основу гласања држава са сличним шаблонима гласања. Ако је жири неке државе дисквалификован, гласови телегласања те земље се користе и за сврхе гласања жирија.

Такође се уводи и онлајн гласање за гледаоце у земљама које не учествују на такмичењу, који ће заједно доделити по један сет бодова 1—8, 10 и 12 поена у све 3 такмичарске вечери преко онлајн платформе -{www.esc.vote}- за чије коришћење ће бити потребна кредитна или дебитна картица за верификацију.

2026—надаље Дана 21. новембра 2025, ЕБУ је објавила измене правила о гласању за такмичење 2026. Резултати оба финала се поново одлучују гласањем публике и жирија заједно, а жири се проширио на 7 чланова. Такође, барем два члана жирија морају да имају између 18 и 25 година. Број гласова који може да се пошаље са једног броја или картице је смањен са 20 на 10.

Начини гласања Ера жирија Године кад се користио Поени Опис начина гласања Редослед објављивања поена . 10–1 × 2 Оба члана двочланог жирија из сваке државе оцењују сваку песму оценом од 1 до 10, укључујући ону из своје државе. 1957—1961. 10–1 Свака држава има жири од 10 чланова који расподељују 10 поена својим омиљеним песмама. Поени се додељују државама у редоследу у којем су наступале. . 3–1 Свака држава има жири од 10 чланова који додељују 3, 2 и 1 поен за своје 3 омиљене песме. . 5–1 Свака држава има жири од 20 чланова који 5, 4, 3, 2 и 1 поен за својих 5 омиљених песама. 1964—1966. 5, 3, 1или 6, 3или 9 Жири од 10 чланова додељују 9 поена на један од три начина. Ако желе да гласају за само једну песму, та песма добија 9 поена. Ако желе да гласају за две песме, једној додељују 6 поена, а другој 3. Ако желе да гласају за три песме, прва добија 5, друга 3 и трећа 1 поен. Ни једна држава није доделила свих 9 поена само једној песми у историји овог система, а 6 и 3 поена су додељена само једном, од стране Белгије 1965. 1967—1969. 10–1 Свака држава има жири од 10 чланова који расподељују 10 поена својим омиљеним песмама. . Свака држава има жири од 10 чланова који расподељују 10 поена својим омиљеним песмама. Уводи се начин ломљења изједначеног резултата за прво место. 1971—1973. 10–2 Свака држава има жири од 2 члана (где један члан има мање од 25 година, а други више од 25, са најмање 10 година разлике између њих) где оба члана оцењују сваку песму између 1 и 5 поена . 10–1 Свака држава има жири од 10 чланова који расподељују 10 поена својим омиљеним песмама. 1975—1979. 12, 10, 8–1 Свака држава има жири који се састојао од барем 11 чланова (касније повећан број на бар 16) који додељују поене за својих 10 омиљених песама. 1980—1996. Прво се објављује ко је добио 1 поен, па 2 и тако све док се не дође до 12 поена. . Двадесет држава је имало жири док је пет држава тестирало телегласање.

Ера телегласања Године кад се користио Поени Опис начина гласања Редослед објављивања поена 1998—2000. 12, 10, 8–1 Све државе користе телегласање. Ако телегласање није могуће у некој држави, жири даје гласове те државе. Прво се објављује ко је добио 1 поен, па 2 и тако све док се не дође до 12 поена. . и . Сваки емитер бира да ли жели да користи телегласање или мешовити систем 50/50 где телегласање и жири заједно додељују поене. Ако телегласање није могуће у некој држави, жири даје гласове те државе. . Све државе би требало да користе телегласање. Ако телегласање није могуће у некој држави, жири даје гласове те државе. . и . Све државе користе телегласање. Резервни жири је присутан у свакој држави да додели поене у случају малфункције система телегласања. . и . 1—7 поена се појављују на екрану аутоматски, презентер чита које песме које добијају 8, 10 и 12 поена. (финале) ; Све државе користе телегласање. Резервни жири је присутан у свакој држави да додели поене у случају малфункције система телегласања. У полуфиналима се бира по 9 песама за финале од стране телегласања, док се десети финалисти из сваког полуфинала бирају од стране резервног жирија.

Ера заједничког гласања