Олга Димитријевић (1984) српски је драматург, драмска списатељица и позоришна критичарка.
Биографија Дипломирала је на катедри за драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Мастерирала је на одсеку родних студија Централноевропског универзитета у Будимпешти тезом Тело народне певачице на српској естради: конструкције националних идентитета после 2000. године.
Завршила је алтернативни курс женских студија у Центру за женске студије у Београду.
Писала је позоришне критике за магазине Време и Театрон.
Она је чланица редакције QТ магазина и Центра за квир студије, као и предавачица на филмским трибинама у Дому омладине.
Похађала је неколико радионица и семинара у Европи и региону.
Живи и ради у Београду и Ријеци.
Награде
Награда Хартефакт фонда, за драму Радници умиру певајући, 2011. Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Радници умиру певајући, 2012. Награда „Борислав Михајловић Михиз”, 2015. Награда Стеријиног позорја за оригинални драмски текст, за драму Како је добро видети те опет, 2015. Награда „Анђелка Милић”, за уметнички рад који промовише родну равноправност, 2019. Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Радио Шабац, 2021.
Дела Мир, мир, мир - нико није квир, есеј, 2008. Интернат, драма Моја ти, драма Народна драма, драма Радници умиру певајући, драма Ја често сањам револуцију, драма Само да се поздравимо, драма Драма о крају света, драма Црвена љубав, драма Слобода је најскупља капиталистичка реч (са Мајом Пелевић), драма Лепа Брена проџект (са Владимиром Алексићем), драма Лоунли пленет (са групом аутора), драма
Референце
Категорија:Рођени 1984. Категорија:Српски драматурзи Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Српски позоришни критичари Категорија:Добитници Стеријине награде за текст савремене драме Категорија:Добитници Награде Борислав Михајловић Михиз