250px|мини|Житна поља у Семберији Пољопривреда Републике Српске са 818.590 ха обрадивих површина на својој територији, односно 0,7 ха по становнику, по доступности пољопривредног земљишта налази сеу просеку са европским земљама. Пољопривредници на овом подручју имају на располагању значајне површине незагађеног и плодног земљишта, изворе чисте воде, а међу најважнијим ресурсима је чист ваздух који је основа за производњу органске хране.
Са учешћем од 8,9% у укупном бруто друштвеном производу Републике Српске, пољопривреда заузима значајно место у њеној привредној структури. Пољопривреда је заједно са прехрамбеном индустријом један од водећих привредних сектора заснован на принципима одрживости и технолошки напредне пољопривредне производње и принципима конкурентности и економичности.
Имајући у виду да је спољнотрговински дефицит пољопривредних и прехрамбених производа у Републици Српској значајан, оправдано је и неминовно интензивирање и даље повећање обима пољопривредне производње и стварање претпоставки за извоз оних пољопривредних производа за које Република Српска има компаративне предности.
Природни ресурси који су на располагању непрестано се обогаћују и репродукују у производним процесима у оквиру руралне економије и користе на начин да обезбјеђују максималну корист у социјалном и економском смислу, а истовремено чувају залихе за будуће генерације
Дефиниције Пољопривредне површине - су земљишне површине које се користе за пољопривредну производњу. Пољопривредну површину чине обрадиве површине, пашњаци, рибњаци, трстици и баре.
Обрадиве површине - су земљишне површине на којима се гаје ратарски и повртни усјеви, вишегодишњи засади и траве, и на којима се врше обраде, косидба и други пољопривредни радови и, по правилу, убиру приноси сваке године. Обрадиву површину чине ораницe, баштe, воћњаци, виногради и ливаде.
Ораничне површине (њиве) - су земљишне површине на којима се обавља ратарска производња. На њима се, по утврђеном плодореду, сеју ратарски усеви: жито, индустријско, повртно и крмно биље. У ораничну површину урачунавају се и површине које су ради одмора остале необрађене: зелени угар или црни угар, залежаји, парлози и прелози. Осим тога, ораницама се сматрају и површине под лозним и воћним расадницима, као и детелиништа и луцеришта.
Географија мини|250п|Границе Републике Српске послије Дејтона 250px|мини|Топографска карта Републике Српске 250px|мини|Виноград у Републици Српској Површина територије Републике Српске представља 48,5% територије Босне и Херцеговине. Дужина укупне границе територије Републике Српске је око 2.102 км, без Дистрикта Брчко, а са Дистриктом око 2.160 км. Република Српска заузима северне, источне и већи део јужних делова Босне и Херцеговине.
Источни и јужни део пружа се од реке Саве на северу до планине Орјен на југу, у дужини (у правој линији) од 265 км, и на правцу Соколац–Рудо има максималну ширину 80 км. Западни део Републике Српске пружа се у правцу исток–запад од Дрине до Уне, у дужини од 230 км, и на правцу Виторог–Сава има максималну ширину од 115 км. У целини посматрано, Република Српска има дужину од око 480 км и просечну ширину од 52 км (у правој линији).
Северну границу Републике Српске чине реке Уна и Сава, а источну река Дрина од ушћа до насељеног места Земљице у подножју Звијезде, одакле се ка југу протеже обронцима и висовима Звијезде, Златибора и Јаворја, према Србији и даље, Ковача, Велике Љубишње, Обзира, Маглића, Волујака, Лебршника, Капића, Сомине, Опутних Рудина и Орјена према Црној Гори.
Према Федерацији БиХ граница се пружа од Оријена и Зубаца, преко доњег дела Поповог поља, Хумина, Хргуда, Вележа, Црвња и Трескавице до Трнова, а затим обилази Горажде са југа, истока и севера и преко Јахорине и западно од Војковића наставља се на Требевић, обронке и висове Озрена, Слеменске планине, Јаворника и Мајевице до Челића и Брке јужно од Брчког. Одавде се граница наставља даље на запад, између Градачца и Модриче, преко Требовца до Спрече и јужних обронака Озрена, до реке Босне, па јужно до Добоја између Тешња и Теслића, и обронака и висова Влашића и Ранче избија на Врбас, па преко Голе планине и Равне горе, Виторога и Клековаче до Дринића и Бравског поља, па јужно и источно од Кључа и Сане до Оштре Луке и Мајдан планине, и даље до Уне и Блатне, где су крајњи западни дијелови Републике Српске.
Најсевернија тачка Републике Српске је 45°16´34″СГШИ, налази се на реци Сави наспрам Јасеновца у Републици Хрватској, Најјужнија тачка Републике Српске је 42°33´19″СГШИ на јужним падинама Орјена. Најзападнија тачка Републике Српске је 16°11´06″ИГД, која се налази на реци Уни на око 5 км узводно од Блатне, Најисточнија тачка Републике Српске је 19°37´44″ИГД, која се налази се на Дрини западно од Рогачице у Србији.
Клима Клима северозападног дела РС Клима северозападног дела је умјереноконтинентална, уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7 °C, средња јануарска −0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. Средња годишња облачност износи 62%, а овај крај се одликује изразитим зимама, топлим летима, знатним колебањем температуре, и обилним падавинама почетком лета. Најчешћи су ветрови из северног квадранта, а већи део године у влада тихо време.
Клима Херцеговине Клима у Херцеговини је медитеранска (средоземна) са кратким благим зимама и дугим жарким љетима. Јесени су топлије од прољећа, а снијег је веома ријетка појава. Требиње је данас најтоплији град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини (уз Мостар и Неум). Просјечна годишња температура ваздуха у граду је 16,6 °C (1981—2012), просјечна јануарска температура је 8,3 °C, а док је јулска 26,5 °C. Љети се температуре често пењу изнад 40 °C, а зими се се понекад спусте и испод 0 °C. Највиша забиљежена температура износила је 42,5 °C, 22. јула 2007. А најнижа забиљежена температура износила је -9,6 °C, 9. јануара 2017. Годишње падне просјечно 1624 mm падавина. Дана 21. јула 2015. тачно у поноћ, у Требињу је измјерена температура од 33,3 °C, а према подацима РХМЗ РС то је највиша поноћна температура икада забиљежена на простору БиХ. Град има око 260 сунчаних дана у години. Требиње спада у најсунчаније градове на Балкану. Снијег у Требињу је права ријеткост, а и када падне задржи се по неколико часова.
Карактеристике климатских прилика у РС у 21. веку У Републици Српској основна карактеристика климатских прилика последњих деценија могу се окарактерисати као неповољнија у односу на раније вишегодишње просеке. На то указују истраживања у десетогодишњем периоду, током којег су само две године биле са просечним климатским параметрима, док су остале године биле карактеристичне по екстремним, јаким сушама, олујном ветру, граду, мразу, поплавама и слично. У петогодишњем периоду само једна година је била просечна по климатским условима, док су две године биле поплавне, три године сушне, две године са касним мразем.Саопштење Околиш, Климатске промјене, Агенција за статистику БиХ, 2019
+ Просечна месечна температура и просечне месечне падавине у БиХ (2010–2018)Саопштење Околиш, Климатске промјене, Агенција за статистику БиХ, 2019. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 1.Просечна месечна температура на годину°C11 10,9 12,2 11,2 11,7 12 11,8 11,7 12,3 2. Просечне месечне падавине на годину l/m2 1.536 687 1.031 1.179 1.493 1.003 1.079 1.003 1.137
Пољопривредно земљиште У оквиру опсиане територија Република Српска располаже са:
а) 981.815 ха пољопривредног земљишта (које чини 40,57% територије РС)
б) 818.590 ха обрадиво земљиште, које чине: 71.07% оранице и баште (582.270 ha), 22.65% ливаде (183.815 ha) и пашњаци (162.662 ha) 6.21% воћњаци (52.191 ha) 0.054% виногради (314 ha) баре и трстици 562 ha. У Републици Српској 26,08% пољопривредног земљишта спада у бонитетне класе II–IV. Према Лукићу и сарадницима,Лукић, Р., Дардић, М., Марковић, М., Ристић, Д., Процјена производне и употребне вриједности земљишног простора у Републици Српској, Агрознање, 1997. подаци о земљишту прикладном за обраду (бонитетне класе II–IV) значајно варирају, нпр. између њихове процене (337 хиљада ha) и података из катастра земљишта (625 хиљада ha).Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025. године, Нацрт, 2013, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС и Урбанистички завод Републике Српске, стр. 83
У начелу пољопривредно земљиште у Републици Српској је груписано у два типа:
Аутоморфна - која се простиру једним делом на равничарском, а знатно више на брежуљкасто-брдовитом рељефу. Хидроморфна - која се простиру претежно на равним формама рељефа, а мање на блажим падинама.
Не постоје подаци о надморској висини само за пољопривредно земљиште, али према Основи заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта РС више од половине територије Републике Српске налази се на надморској висини изнад 500 метара.
250px|мини|Пашњаци и ливаде на Романији, чије високу учешће у регији Романија – Сарајево упућује на то да се ради о природним ливадама ниског производног потенцијала
Према статистичким подацима, од 548.869 ha ораница и башта у 2018. године је било засејано 320.995 ha (58,5%), а остало је необрађено 227.705 ha (41,5%). Оранице и баште, као пољопривредно најбоља земљишта, имају тенденцију пада идући од севера Републике Српске према југу. Највеће површине под ораницама и баштама се налазе у Семберији, а најмање у Херцеговини и Романији – Сарајеву. Високо учешће ливада у регији Романија – Сарајево упућује на то да се ради о природним ливадама ниског производног потенцијала.Основа заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта као компонента процеса планирања кориштења земљишта, Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука, 2009, стр. 60.
Република Српска располаже са 0,7 hа пољопривредног земљишта по становнику, 0,58 hа обрадивог (оранице, баште, воћњаци, виногради, ливаде), а тренутно се обрађује само око 0,20 hа по становнику. Међутим ово стање се непрестано мења нагоре, наиме пољопривредне површине у Републици Српској се константно смањују. По свим основама, стамбена, инфраструктурна и индустријска изградња у посљедњим годинама је све више изражена. Овом тенденцијом захваћена су најбоља пољопривредна земљишта (оранице и баште), а изузимање најплоднијих пољопривредних земљишта у непољопривредне сврхе често се не може ничим правдати.
Садашња обрадива површина земљишта које се користи по становнику према светским стандардима може се сматрати упозоравајућом, а свaко даље смањење значило би још већи дефицит у производњи хране.
Природни ресурси Територија Републике Српске је богата природним ресурсима, који су распоређени по појединим регијама на специфичан начин. Пољопривредно земљиште доминира у Посавини и на подручју Семберије, шумско земљиште и веома богат шумски фонд у северозападном и источном делу Републике Српске, воде и водно земљиште око токова већих река, а специфични видови вода (геотермалне, минералне) у северном делу Републике.
Простор Републике Српске у географском погледу карактерише различитост географских и климатских рејона, јер се на њеној територији смјењују равничарски, брдски, брдско-планински, планински и медитерански рејони што погодује развоју пољопривредне производње и поредставња посебне природне погодности које Републику Српску издвајају од осталих земаља у окружењу и на Балканском полуострву..
Републику Српску покривају речни токови црноморског и јадранског слива, мноштво природних и термалних изворишта што доприноси развоју пластеничке производње, док климатски услови погодују развоју разних врста лековитог биља, као и свих врста континенталног воћа.
На преко 50% пољопривредних површина установљено је постојање геотермалних вода, што је битно за улагања у стакленичку или пластеничку производњу.