Мртвачка глава () је врста ноћног лептира из породице вештица или љиљака ().
Распрострањење и станиште Мртвачка глава има широко распрострањење јер је мигрантска врста, а нативна је за тропска и суптропска подручја Африке, на југу Европе и у Западној Азији. Насељава отворена станишта попут пољопривредног земљишта.
Опис
Животни циклус Број генерација зависи од географског подручја и популационе динамике у нативним земљама. Младе гусенице су зелене, а постериорни рог типичан за породицу љиљака је изузетно дугачак и црн. Како се гусеница храни и расте, мења се и структура рога, који постаје прекривен многобројним туберкулама. Зрела гусеница може бити зелена, смеђа или жута. Маркирана је косим, тамним маркацијама а интегумент је дорзално посут црним тачкицама. Смеђа гусеница је без маркација и беличаста у пределу торакалних сегмената. Финална дужина је око 12 центиметара. Срећу се у летњим месецима. Гусеница производи звук налик кликтању у току храњења, помоћу мандибула. Ову особину користи и када је угрожена, али је ујед безопасан за човека.
Одрасле јединке Распон крила је до 120 мм, а женке су крупније од мужјака. Предња крила су у контрасту са светлим и јарким доњим крилима. Понашање адулта је јединствено у односу на остале припаднике реда инсеката. Због још увек неразјашњених разлога, мртвачка глава има способност производње специфичног звука захваљујући вибрирању ваздуха у фаринксу између инхалације и ексхалације.
Настанак имена Мртвачка глава је име добила по шари на горњем делу леђа, која подсећа на људску лобању. Иако може да изазове мању штету у усевима гајених биљака, поптуно је безопасна. Ипак, своје место у поп култури нашла је на промотивном постеру чувеног филмског остварења Кад јагањци утихну из 1991. године.
Исхрана Одрасле јединке се хране нектаром из цвећа или медом. Гусенице се хране кромпиром (), парадајзом () и осталим биљкама из породице помоћница ().
Референце
Спољашње везе
lepidoptera
Категорија:Ноћни лептири Србије Категорија:Sphinginae