Кезуни () или Хозроји cу eтничка група иранских муслимана из 9—13. вијека. Њихово име потиче од Хaрезмa њиховог мјеста поријекла, по којима се и Каспијско језеро угарском етимологијом некада звало Хвалиско језеро.
Етимологија у писаним изворима Иларион Руварац у свом раду „Монтенегрина, прилошци историји Црне Горе” објашњава етимологију о поријеклу ријечи Кезуни: „У угарским староставним књигама називљу се Кализи, а Срби их запамтили под именом Кезуна”. „Ту је било (осим Српске војске) неколико чета угарске коњице, које несу биле од велике вајде у врлетним и брдовитим местима и нешто Хозројa мухамеданаца ханевидске Јереси, који се називају, у угарским споменицама, Кализи, а код Срба су запамћени под именом Кезуна”. „Вероватно, после шареничке битке: они су заостали и настанили се около Таре, Пиве и Дрине, а једно њин назив Кализ, а друго, они нису знали српски и на говор само се осме/кивао, кезио, и добили име Кезуни”.Зборник Илариона Руварца - Српска краљевска Академија
Aрапcки путник и географ Абу Хамид ел Гарнати их помиње као Угарскe муслимане, док познати историчар Лајош Стромер Талоци у свом дјелу „Аустроугарска и Балканске земље” пише о почетку босанског Баната, миграцијама Кезунa и централизовању у Јајцу и Травнику.Публикација посебних издања .
Кезунима су се подругљиво у Горњем Милановцу називали досељеници из Сјенице, Јавора, Нове Вароши, Пријепоља и Пљеваља, а део града у коме су живели називао се Кезун-мала.
Референце
Лајош Стромер Талоци, „Аустроугарска и Балканске земље”
Спољашње везе Лајош Стромер Талоци , Аустроугарска и Балканске земље"
Категорија:Ирански народи Категорија:Етничке групе Мађарске